Трећи летњи циклус књижевних „Вечери на Косанчићу“

Трећи летњи циклус књижевних „Вечери на Косанчићу“
Учествује Радмила Лазић

05.09.2014. у 20:00 h
Локалитет некадашње Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу
Улаз је слободан

Београд –У петак, 5. септембра, у 20.00 сати, на Косанчићевом венцу, на месту где је 1941. године страдала Народна библиотека Србије, у оквиру трећег летњег циклуса „Вечери на Косанчићу“, биће уприличено Мултимедијално извођење поезије Радмиле Лазић под насловом „Такве песме пишем“.

На почетку вечери, домаћини из Народне библиотеке Србије представиће песникињу Радмилу Лазић, након чега ће се она обратити публици.

Потом ће млада глумица из Требиња, Марија Ђајић, извести монодраму „Старомодна цура“ коју је сачинила по мотивима из стваралаштва Радмиле Лазић.

Саставни део програма чини и кантауторско ПЕСНИЧЕЊЕ са еx-HORKEŠKART-ом , и извођачима Халбстар и Умбра, Данило Сол и Филип Зарић који ће интерпретирати песме Радмиле Лазић: Није никаква; Аутобуске жене; Летња песма; О бити сама.

У духу наше најзначајније песникиње данас, Радмиле Лазић, свечано затварамо овогодишњи летњи циклус књижевних „Вечери на Косанчићу“.

Програм је подржало Министарство културе и информисања.

Радмила Лазић

Рођена у Крушевцу. Живи у Београду. Пише поезију, есеје и публицистичке текстове.

Објавила збирке песама: То је то (1974), Право стање ствари (1978), Подела улога (1981), Ноћни разговори (1986),Историја меланхолије (1993), Приче и друге песме (1998), Из анамнзе (2000), Дороти Паркер блуз (2003, I издање) Дороти Паркер блуз (2004, II издање), Зиморозица (2005), Ин Виво( 2007), Магнолија нам цвета итд. (2009) и Црна књига (2014).
Објавила изабране песме: Најлепше песме Радмиле Лазић (2003), Срце међ зубима (2003), Пољуби ил уби (2004).
Објавила књиге есеја: Место жудње (2005) и Мислити себе (2012).
Ауторка је антологија: Мачке не иду у рај (Антологија женске савремене српске поезија), Самиздат FREE Б92, 2000.
Звезде су лепе, али немам кад да их гледам (Антологија српске урбане поезије), Самиздат FREE Б92, 2009.
Добитница награда за поезију: „Милан Ракић“, „Ђура Јакшић“, „Десанка Максимовић“, „Владислав Петковић Дис“, „Васко Попа“, „Јефимијин вез“, „Лаза Костић“.

Објавила књигу антиратне преписке Вјетар иде на југ и обрће се на сјевер у коауторству са Биљаном Јовановић, Радом Ивековић и Марушом Кресе, у едицији Сухркамп (1993), а потом и у едицији Апатриди, Радио Б92 (1994).
Песме јој се налазе у многим изборима и антологијама српске поезије у земљи и иностранству. Превођена је на енглески, немачки, шпански, италијански, мађарски, норвешки, јапански, пољски, македонски…
Објавила књиге изабраних песама на македонском, енглеском, норвешком, и немачком језику:
“Метафизика на самракот“ (2001) у преводу Бранка Цветковског (Македонија).
“A Wake for the Living“ у преводу Чарлса Симића (Graywolf Press, САД, 2003).
“A Wake for the Living“ (Bloodaxe, Велика Британија, 2004).
“Med hjartet mellom tennene“, превод Наташа Ристивојевић Рајковић и Torsteina Stiegler Seim. (Solum Forlang, Осло, 2005).
“Das Herc zwischen den Zahnem“, превод Мирјана и Klaus Wittmann („Erata“, Лajпзиг, 2011).

Покренула и уређивала часопис за женску књижевност „ПроФемина“.
Уређивала библиотеку „Фемина“ у издавачком предузећу Просвета.
Уређивала библиотеку „Претхонице“ у Народној књизи.
Чланица Српског PEN центра.