Aко уништавате себе, лако ћете уништити друге

Сваки човек има неки проблем или бругу, нешто са чиме се свакодневно бори и суочава. Међутим, свако док кроз све то пролази, има неку подршку, неког ко брине за нас и наше проблеме и саосећа са нама. Колико само брига и проблема је ту! Свако се бори на различите начине, али свакоме је потребна снага и подршка других људи.

Када се не боримо и када се препустимо проблемима, они нас ухвате у замку и чини се да је крај ту. Други су ту увек као раме за плакање. То је нешто што видимо одмах, али не видимо и не уочимо одмах њихову патњу и бригу. Да бисмо то уочили, морамо трагати дубље и проширивати своје видике. Погледајмо их у очи кад год ми пустимо сузу! Видећемо нешто што што их уништава у том тренутку. То нешто смо ми сами. Њихова љубав и брига према нама им не дозвољавају да буду смирени и равнодушни када виде наше проблеме. То је та замка у коју упадамо и не видимо да када нас боли, када се нама свет руши, и наши ближњи осећају то. И њих боли, и они осећају како се наш свет руши, али ту су да ублаже бол и поправе део нашег срушеног света.

Зато, не будимо себичи мислећи како је нама најтеже, како доживљавамо уништење, а други су само колатерална штета.Следећи пут када треба да пустимо сузу, добро размислимо јер можда тиме повређујемо још неког.
(А.А.)