Драга Љиљо,

Пишем ти ово писмо и пуно те поздрављам. Не могу дочекати да се видимо. Сећам се када смо се упознале. То је било када сам ишла у први разред. Дошла си са мојом учитељицом Драганом мени у посету. Тада су ме одушевиле твоје локне и плава коса. Донела си ми хемијску оловку у облику срца. Ту оловку и даље чувам. Када се видимо пуно ћемо причати, дружити се и смејати. Ја сада идем у пети разред и наставници ми долазе кући да учимо. Лепо ми је у школи. Омиљени предмети су ми ликовно, српски и веронаука. Нудили су ми да бирам да ли ћу учити грађанско или веронауку. Ја нисам хтела граћанско, него сам узела веронауку. Задовољна сам. Још мало па ће ми бити рођендан. Волела бих када би могла да дођеш на мој рођендан четвртог децембра.

Поздравља те твоја Викторија! (Викторија Младеновић, 5. разред)