Будимо људи

Будимо људи (Милица Ковачевић, 2. разред)

Са члановима породице често разговарам о срећи, радости, лепом понашању и љубави. Посебно волим да разговарам са баком, док шетамо.

Једног лепог дана , сека и ја смо са баком отишле у оближњи парк. Играле смо се са другарицама у парку. Две девојчице нису хтеле да се лепо договоре око лопте. Њихово понашање је било непримерено. Сека и ја смо изашле из игре. Пришле смо баки и селе поред ње, на клупу. Бака нам је рекла да се нас две не смемо понашати као ове девојчице. Морамо бити добре и морамо се стално договарати. Не смемо бити себичне. Поред тога, додала је , морамо бити љубазне, пажљиве и добре. Када друг нема ужину, било би добро да поделимо своју са њим. Не смемо никада лагати. Према свима се морамо опходити са поштовањем. Да би нас други ценили и поштовали, морамо бити фине и морамо се лепо понашати. Лепе и љубазне речи не смеју изостати. Све ружне речи морамо брзо заборавити.

Тог дана бака нам је рекла да морамо бити људи. Ми смо је питале шта то значи. Она је одговорила : „Ако се понашате овако, како вас учим , бићете добри људи.“ Сека и ја смо повикале у један глас: „Будимо људи!“