Павле Угринов, Стара породична кућа
Павле Угринов – СТАРА ПОРОДИЧНА КУЋА
Спољни изглед
Са улице су се видела три мала прозора, два један крај другог, скоро на средини зида, и један по страни, ближе улазним вратима, сваки састављен из два дела: доњег, већег, који се отвара, и горњег, мањег, који је углавном био затворен, илн се ретко отварао, и то само ради ветрења.
Прозори су били ниски, будући да ни читаво прочеље куће није било одвише високо, тако да се кроз њих могло видети све што се у кући збива, мада нејасно и искривљено, због окана која су била старинска, можда чак и ручно ваљана, пуна неравнина и чворова. Но уколико би неко одиста и завирио унутра, више би видео своју сопствену искривљену и заврнуту слику у окну него оно што се збива у соби, а преко дана се у њој ништа није збивало.
Дрвенарија прозора била је премазана мрком бојом, док је читав спољни зид куће био окречен, дакле бео, изузев „сокла“, истуреног дољег дела зида при земљи, који је такође био обојен мрком, тако да се спољнн изглед куће у боји слагао.
Изнад зида куће, са улице, као и из дворишта, дизао се китњаст забат — са благо извијеним линијама и једном великом полукружном у врху, са два таванска отвора и иницијалима прадеда — који је читавом својом декоратив-ношћу скоро у потпуности заклањао висок и искошен кров, покривен дебелим и густим садевом трске, по којој се ширила тамнозелена маховина.
Са десне стране прочеља, у продужетку крова, на кућу се наслањала коса настрешница, која је била, у ствари, кров једног уског отвореног ходника, бочног, дуж читаве унутрашње стране куће, ходника званог „ганг“, на чијем су се почетку, с улице, налазила дрвена врата, са извијеном гвозденом (кова-ном) кваком.
Почев од грубо тесаног багремовог стуба крај улазних врата, благо се подизао лук велике улазне колске капије, која се на половини отварала, делећи је на два извијена крила, обојена истом оном мрком бојом којом и сва остала дрвенарија куће.
Унутрашњи изглед
Испод настрешнице отвореног ходника налазила су се двоја врата: једна ближа улазу, делимично у стаклу, кроз која се ступало право у собу с улице, и друга на средини, која су служила као главни улаз, а уводила непосредно у највећу одају куће — трпезарију, са кухињом у позадини.
Та велика трпезаријска одаја била је полумрачна, јер је светлост у њу једва продирала кроз један једини прозор у одаји, на средини зида насупрот улаза. У љој је под био земљани: чврсто набијена и глатка површина земље која су у том полумраку сјајила. У предњем делу стајао је велики правоугаони орахов сто, кућна трпеза, са две клупе са стране и две овеће столице у челу и зачељу. Лево и десно по средини собе, једна наспрам других, стајала су врата, једна за собу према улици а друга за ону према врту и воћњаку. У угловима испод прозора налазили су се зидани и олепљениниски штедњаци, већи са тучаном ринглом, за кување, и мањи са великом рупом, за бакарни котао. Крај штедњака са котлом зјапио је полукружни отвор у зиду — ложиште за велику зидану пећ (која се налазила с друге стране зида, у соби са улице), али и ужарено гротло за печење меса и хлеба, кромпира и колача, као и свега другог.
Кроз прозор између два штедњака видело се задње двориште и ниски зид према улици, нагризен влагом и стога мусав, у чијој су се сенци пружале две дуге леје целера, који ту, у мраку, најбоље успева. Сасвим у дну дворишта дизало се огромно стабло ораха, чије су се гране шириле готово преко читавог тог простора, а једним делом изнад суседног дворишта.
Соба с улице била је светла, бела, чиста, преко читавог дана обасјана сунцем. До улазних врата здесна стајала је купаста собна пећ, од набоја, облепљена плевом, чији је точираст врх дотицао ниску таваницу, а која је заузимала десни угао собе. Била је опасана широким банком са наслоном, на коме се могло седети и лежати. Са леве стране, уза зид, један уз други, налазила су се два кратка кревета, са високим полукружним рамовима, а изнад њих, на зиду, налазила се икона светог Николе на стаклу, рад прими-тивног сликара.
На супротном зиду, између два прозора, висила је окачена стара тамбура. Кроз прозор се видео дрворед окресаних багрема, а испред широког травнатог јарка, обраслог камилицом, протезао се улични коловоз.
Соба према воћњаку, и поред два прозора, истина мала, била је сеновита, скоро мрачна, обасјана сунцем тек кратко изјутра, и увек у некој дубокој тишини, као да није припадала кући, или као да је била напуштена, заборав-љена; као веки тихи кутак тек приљубљен уз кућу. Али таква је била стога што се у њу ретко улазило, што су ту биле похрањене најдрагоценије ствари и породична знамења; ствари које се нису употребљавале, ћилими који се нису газили, свечана одела: била је то — „гостинска соба“, у коју су се примали само изузетни гости, мада је била сва некако девојачка, са белим завесама на прозорима и чипкама преко кревета.
Кроз прозор „гостинске собе“ видела се стара крушка која се дизала свега неколико метара од куће, а иза ње се ширила башта са цвеВем, иа коју се настављао пространи воћњак, сличан неком малом гају.
Стара крушка у дворишту
Крушка је била стара, разграната, са кором сасвим сасушеном, ољуснутом од стабла и главних грана; подсећала је иа стару крљушт која тек што није отпала. Између кртих љуспи коре милели су мрави, легле су се лирве а неки пут су из њене густе крошње пуне плода падале и многобројне беле ситне гусенице. Прсдстављала је прави рај за птице, а нарочито за детлиће, који су јс чистили од напасти. Али и благодет за укућане, у доба зрења.