Завршни испит 2011/2012. Тест 8 - 1. део
Честитамо - успешно сте завршили тест Завршни испит 2011/2012.
Тест 8 - 1. део.
Освојили сте %%SCORE%% поена од укупно %%TOTAL%%.
Ваша оцена је %%RATING%%
Сва ваша питања приказана су доле.
Питање бр. 1 |
За наградну игру у којој купци једног безалкохолног пића треба да пронађу одређени знак
испод етикете на боци смишљена је следећа рекламна порука:
ОДЛЕПИО САМ КАД САМ ОДЛЕПИО.
Ако би се у формалном говору облик подвучене речи заменио обликом речи која има исто
значење, онда би рекламна порука гласила:
Тачан одговор је:
Освојио сам кад сам одлепио.
| |
Одушевио сам се кад сам одлепио. | |
Зачудио сам се кад сам одлепио. | |
Пронашао сам кад сам одлепио. |
Питање бр. 2 |
Прочитај реченице из текста Краљевске везе. Те реченице су испреметане.
Реченице су означене. Распореди их тако да текст добије логичан след.
а) Слика је очигледно била од велике помоћи, будући да је Чарлс потписао документ o
споразуму.
б) Питер Паул Рубенс био је познати сликар, који је сликао за краљеве и краљице широм
Европе.
в) Осим сликањем, по потреби се бавио и дипломатским пословима.
г) Током боравка у Енглеској, Рубенс је за краља Чарлса насликао слику под именом Мир
и рат, на којој је нагласио предности мира.
д) Зато га је шпански краљ Филип IV послао у Енглеску са задатком да убеди краља
Чарлса I да потпише мировни споразум.
(Абигејл Витли, Прича о сликарству)
Понуђени одговори :
г) , а), д) , б) в) | |
б), в) , д), г) , а) | |
в), б), д), а), г) |
Питање бр. 3 |
Прочитај текст и одреди његову сврху.
Јабука која размишља
Неко га зове глаголски прилог, неко партицип, неко герунд, за старе Грке је био „метохикос”,
а за Русе „деепричастие”. Како год да звучи, свуда су с њим исте муке. Веома је згодан да се њиме
скрати реченица, али управо зато...
Увек ће, ваљда, бити ђака који пишу ,,Размишљајући о сили теже, крај саме његове
(Њутнове) главе пала је једна јабука... ” и увек ће учитељ морати да објашњава да тако
мисаоне јабуке не постоје, да је требало написати или ,,Док је размишљао о сили теже... ” или
,,Размишљајући о сили теже, приметио је како крај његове главе пада јабука”.
Другим речима, субјекат глаголског прилога мора бити исти као и субјекат главне
реченице.
(Иван Клајн, Испеци па реци)
Сврха наведеног текста јесте да:
преприча познату анегдоту о Њутну и јабуци; | |
докаже да глаголски прилог скраћује реченице; | |
истакне да и други језици имају глаголски прилог; | |
укаже на погрешну употребу глаголског прилога. |
Питање бр. 4 |
Прочитај текст о Чарлију Чаплину и означи пасус у ком аутор износи свој
коментар.
Чарли Чаплин је рођен 16. априла 1889. године у сиромашном делу Лондона. Његови
родитељи били су путујући глумци који су изводили комичне дуете. Али разлога за смех баш и
није било. Чаплинов отац био је алкохоличар, па га је Чаплинова мајка због тога оставила.
Чарли и његов брат доспели су у дом за незбринуту децу. Чарли је о боравку у дому
написао следеће: ,,Живели смо у некој бедној соби. Најчешће нисмо имали ништа за јело. Ипак,
тамо су ме научили да напишем своје презиме – Чаплин. Та реч ме је фасцинирала и сматрао
сам да баш личи на мене.”
Дом за незбринуту децу Чарли је напустио у деветој години. Годину дана касније
прикључио се једној позоришној трупи.
Чарли Чаплин је рођен 16. априла 1889. године у сиромашном делу Лондона. Његови
родитељи били су путујући глумци који су изводили комичне дуете. Али разлога за смех баш и
није било. Чаплинов отац био је алкохоличар, па га је Чаплинова мајка због тога оставила. | |
Дом за незбринуту децу Чарли је напустио у деветој години. Годину дана касније
прикључио се једној позоришној трупи. | |
Чарли и његов брат доспели су у дом за незбринуту децу. Чарли је о боравку у дому
написао следеће: ,,Живели смо у некој бедној соби. Најчешће нисмо имали ништа за јело. Ипак,
тамо су ме научили да напишем своје презиме – Чаплин. Та реч ме је фасцинирала и сматрао
сам да баш личи на мене.” |
Питање бр. 5 |
Прочитај текст о научнику Милутину Миланковићу и сажетке тог текста.
Милутин Миланковић је уз Теслу и Пупина најпознатији српски научник. Био је
професор на Универзитету у Београду, где је започео истраживања која су му донела углед у
свету науке.
Своја интересовања усмерио је на проучавање соларне климе и планетарне температуре.
Као резултат тих проучавања настала је теорија ледених доба, у свету позната као Миланковићеви
циклуси. Та теорија дуго је била оспоравана, али је после многобројних провера прихваћена у
научним круговима. Поред теорије ледених доба, Миланковића је познатим учинио и календар
који је понудио свету. Тај календар прецизнији је од јулијанског и грегоријанског.
Миланковић је објавио велики број научних радова и књига, које су преведене на многе
светске језике. Његова достигнућа пажљиво се изучавају. Он је један од најцитиранијих
научника свих времена.
Заокружи број испред најпотпунијег сажетка текста о Милутину Миланковићу.
Миланковић је један од наших најзначајнијих научника. Његова истраживања започела
су на Београдском универзитету. Написао је велики број стручних радова. Иако су га у
једном периоду оспоравали, научни кругови схватили су да је он био у праву и одали су му
признање. | |
Милутин Миланковић је српски научник чији су радови изазвали различита реаговања у
стручној јавности. Био је чак и оспораван у научним круговима. Ипак, после дуготрајних
провера које су показале тачност његових прорачуна, Миланковићева теорија ледених
доба прихваћена је и он је постао признат научник. | |
1. Милутин Миланковић један је од најпознатијих српских научника. Био је професор
на Београдском универзитету. Аутор је теорије ледених доба и творац најпрецизнијег
календара. Миланковићеви радови, преведени на више светских језика, предмет су
интересовања стручне јавности у целом свету.
|
Када будете завршили кликните на крај теста.
Остало је још 5 питања до краја теста.
Сва Питања |